Moje ime je Anđelka, i jedna sam od vlasnica psa Moka, lagota. Nas dvoje smo ovde kako bismo vam preneli naša trkačka iskustva, proširili zajednicu ljudi koji trče sa psima i nekoga možda motivisali da počne sa treniranjem ili da ostvari bolje rezultate.

Važno je da vam napomenem da Moko i ja trčimo iz čistog zadovoljstva, nismo profesionalci i ideja ovog sajta „Trčanje sa psom“ jeste da vama prenesemo svoja iskustva, napredak i lični rast, ali i da vas čujemo. Možda nekome pomogne naš primer, a možda neka vaša iskustva pomognu Moku i meni. Nama bi značilo da je ovako nešto postojalo kada smo kretali sa zajedničkim trčanjem, ali onda ne bismo bili prvi u tome. Sve ima svoje. Da bismo bili autentični i stručni koliko god je to u našoj moći, angažovali smo najvrednije stručnjake i oformili dobar tim kome fali još samo jedan deo da bi bio potpun- vi dragi trkači i vaši psi.

Slušam Moka i trudim se da delam u njegovom najboljem interesu, jer sam svesna da je on biće koje ne govori, već samo oseća. Trčim od 2015. godine i u svom kalendaru imam zapisanih više polumaratona, trka na 10km, ali i onih kraćih. Okrenuta sam zdravom životu i bez laskanja bilo kome, pa ni sebi, smatram da su ljudi koji trče podjednako dobri i posebni kao i oni koji imaju kućne ljubimce. Mi imamo malo drugačiji pogled na svet, složićete se, i samim tim želim da proširim krug istomišljenika, jer takvih ljudi nikad dosta.

Odlučih da samo takve ljude i okupim na ovom internet nebu kako bi se podigla svest o značaju fizičke aktivnosti, posedovanju ljubimca, odgovornosti vlasnika, zdravlju vlasnika i ljubimca, a samim tim i trčanju sa psom. Upravo osluškivanjem Mokovih potreba i nagona, došla sam do ideje „Trčanje sa psom“.