Naša priča

Moko

Moko

Moja porodica misli da sam hodajuća energija i sreća, šta znam, mogu i neskromno možda da se složim s njima. To verovatno svaki vlasnik može da kaže za svog psa, znam. Elem, rođen sam 2015, a imao sam dve godine kada sam krenuo šapama da pravim svoje trkačke staze zajedno sa jednom od svojih vlasnica, Anđelkom. Vrlo sam aktivan, da ne kažem hiperaktivan i mnogo sam zadovoljan što je Anđelka našla način kako da kanališe moju energiju. Uzbudim se čim vidim da ona obuva patike za trčanje, a tek kad se približimo stazi, ufff da vam ne pričam. Na stazama, koje i dalje pretrčavamo, svašta je naučeno o ovoj interesantnoj temi zvanoj „Trčanje sa psom“. U početku nisam shvatao pravila igre i nisam znao šta me čeka, pa sam umeo da lajem i poskakujem prvih 500m do kilometar otprilike, ali onda sam se spontano samo prepustio i tada je sve krenulo. Vetar u kovržama, lelujave uši, lagane šape, blagonaklone podloge i neopisivo dobar osećaj. 

Znate o čemu pričam?

Ja do sada nisam išao na neke maratone, polu maratone i ostale trke koje se trče po betonu, meni je dovoljno to što samo trčim sa Anđelkom u prirodi. Opušteno i rasterećeno. Nisam ljubitelj gužvi. Ukoliko se tu nešto promeni bićete obavešteni.

Osećam se zdravo i razigrano dok prelazimo kilometre, a i moj veterinar misli i da tako izgledam.

Iako mnogi misle da trčanje umara, meni ono daje injekciju dobre energije. Ha, kao da je već nemam dovoljno- ludilo.

Radujem se što ste tu. Dobro došli.

Anđelka

Anđelka

Važno je da vam napomenem da Moko i ja trčimo iz čistog zadovoljstva, nismo profesionalci i ideja ovog sajta „Trčanje sa psom“ jeste da vama prenesemo svoja iskustva, napredak, lični rast, ali i da vas čujemo. Možda nekome pomogne naš primer, a možda neka vaša iskustva pomognu Moku i meni. Nama bi značilo da je ovako nešto postojalo kada smo kretali sa zajedničkim trčanjem, ali onda ne bismo bili prvi u tome. Sve ima svoje. Važno je da napomenem, kako bismo bili autentični i stručni koliko god je to u našoj moći, angažovali smo najvrednije stručnjake i oformili dobar tim koji krasi našu priču, ali kome fali još samo jedan deo da bi bio potpun- vi, dragi trkači i vaši psi.

Trčim od 2015. godine i u svom kalendaru imam zapisanih više polumaratona, trka na 10km, ali i onih kraćih. Okrenuta sam zdravom životu i bez laskanja bilo kome, pa ni sebi, smatram da su ljudi koji trče podjednako zanimljivi i posebni, baš kao i oni koji imaju kućne ljubimce, sa akcentom na pse. Mi imamo malo drugačiji pogled na svet, složićete se, i samim tim želim da proširim krug istomišljenika, jer takvih ljudi nikad dosta.

Odlučih da samo takvu ekipu i okupim na ovom internet nebu kako bi se podigla svest o značaju fizičke aktivnosti, posedovanju ljubimca, odgovornosti vlasnika, zdravlju vlasnika i ljubimca, a samim tim i trčanju sa psom. Upravo osluškivanjem Mokovih potreba i nagona, došla sam do ideje „Trčanje sa psom“.

Hajmo zajedno da načinimo od ovog sajta mesto na kome će svi ljubitelji trčanja i pasa moći da nađu inspiraciju, korisne priče i savete.

Ostavićemo trag na internet platformi baš kao u i zemlji prilikom trčanja.

Je l ste spremni?